Vezbe

Уместо фудбалског празника, утакмице између дојучерашњег Светског првака, Италије, и наших " орлова ", добили смо срамоту која се неће тек тако опростити. Српски хулигани, револтирани ко зна чиме, решили су да све рачуне сведу на игралишту на којем то једноставно нису смели. Нација је бесна. Уместо хероја, или бораца за Србију, сада се на хулигане гледа као на издајнике. Њихове приче нико више не жели да слуша, јер какав год да је изговор том дивљању, једноставно, методика екстремиста је апсолутно илегална. Мета је био и бивши голман ФК " Црвена Звезда ", Владимир Стојковић, кога су од линча спасили капитен Дејан Станковић и Никола Жигић. Посебно је потресна прича Зорана Тошића, који је буквално протрчао кроз масу, и у аутобусу, који се кретао, ускочио. Немогуће је неповезати ове догађаје са насиљем на улицама Београда, за време " Параде Поноса ". 

И шта сад човек да мисли?Ово је само реприза, за многе од нас. Дивљање по иностранству, бакље које су унете на ко зна који начин, пљачке малопродајних објеката.. Све је већ виђено. Међутим, да ли је добро узимати " Енглески" модел, чије присталице сада подижу глас? Да ли треба суwспендовати до даљњег све спортске активности због значајног, али и не толико великог броја изгредника? На држави, али и на нама самима је да сада запнемо, док год се та клица деструктивне енергије не каналише на конкретне и продуктивне манифестације. Врло је битно знати да енергија постоји, да промене које смо започели, да их завршимо до краја, па да онда видимо где смо... А ово може бити последња етапа пандана " Париз - Дакар ". На дугом путу, ово је можда то што ће начинити разлику, испит који ће ставити на пробу све наше снаге, и све промене које смо извршили. Од Правосуђа, па до јавног мњења. И да видимо где смо то сада. И још важније - где то желимо да будемо?